MRM

  • Full Screen
  • Wide Screen
  • Narrow Screen
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Ima li nade za Мađare?

E-mail Nyomtatás PDF
FacebookTwitterIWIWGoogle bookmark

Zoran Šećerov (1959), bavi se novinarstvom i prevođenjem, srpskim i mađarskim jezikom, bio glavni urednik Képes Ifjusága, mladalačkog opozicionog lista, veoma žestoko kritikovao tadašnji (Slobin) režim i srpsku scenu, ali i mađarske političke aktere u režimu, zbog čega kaže da i dan danas lično snosi teške posledice, pre svega zbog razorene i uništene egzistencije, ali, ističe, nije jedini. Uprkos svemu, u njemu nema gorčine. Danas je u Pokretu mađarske nade (ili mađarskih nada), bio je izvršni podpredsednik, ali se odrekao funkcije zbog prezauzetosti (sada je “samo” potpredsednik), medjutim, veoma je aktivan, zastupljen u medijima, moglo bi se reći da je glasnogovornik pokreta.

Moglo bi se reći da je čovek iz naroda, živi od svog rada, nema nikog da ga protežira, iskusio je sudbinu naroda.

Zoran: Trudim se da izvučem maksimum, nije lako, ljudi su deprimirani, mnogi su izgubili veru. Da je Pokret mađarske nade formiran ranije, sigurno bi sada imao znatno veću snagu i više članova, ali ova egzistencijalna katastrofa koja nas je snašla ne omogućava poštenim ljudima da se u većoj meri uključe u društvene tokove. 

Darko: Čemu se nadaju vojvođanski Mađari?

Zoran: Vojvođanski Mađari, kao i svi građani, nadaju se pre svega boljoj egzistenciji, znatno višem nivou javne bezbednosti, manje korumpiranoj vlasti, a kad to kažem, tu mislim i na vojvođanske mađarske stranke (odn. na njihova rukovodstva) koje deluju već oko 2 decenije. Mađari se nadaju i kvalitetnijem obrazovanju, razvoju kulture, mada ove oblasti danas, kada se jedva preživljava, na neki način padaju u drugi plan. Što se konkretno manjinskih prava tiče, oni očekuju da u svim sredinama, u kojima mađarsko stanovništvo čini apsolutnu ili relativnu većinu, u svim javnim službama mogu komunicirati na svom jeziku, odnosno da se svi javni službenici u direktnom kontaktu sa stanovništvom služe i mađarskim jezikom.

Nismo zaslepljeni, samokritični smo i možemo da prihvatimo svaku vrstu kritike, otvoreni smo za razgovor, zaista, a što se lojalnosti državi Srbiji tiče, ona ne mora da se dokazuje - dovoljno je da se pogleda procenat naplate računa u severnoj Bačkoj. Koliko mi je poznato, električna energija je u Subotici plaćena u preko 80%, voda, komunalije i sve ostalo, preko 90%. Mađari su tu u većini u mnogim opštinama, i to govori da je ta vrsta lojalnosti mnogo korisnija Srbiji, korisnija nego da se neko busa u prsa da je veliki Srbin, a ne plaća račune. Upravo zahvaljujući toj lojalnosti, država Srbija će kad-tad valjda početi da ceni Mađare tako što će poslušati argumente o njihovim potrebama.

Darko: A "Pokret mađarske nade"?

Zoran: "Pokret mađarske nade" veruje da bi u slučaju uspešnog izbornog rezultata na znatno efikasniji i energičniji način mogao da zastupa interese ovdašnjih Mađara i pomogne da se pomenute nade pretoče u stvarnost. Pošto se radi o najmlađoj mađarskoj stranci na političkoj sceni Vojvodine i Srbije, sa punom odgovornošću mogu reći da u našim redovima nema korumpiranih osoba, dakle, radi se o moralno potpuno čistoj organizaciji koja stremi ka okupljanju što većeg broja stanovnika mađarske, ali i ne samo mađarske nacionalnosti, zbog čega u nazivu stranke i stoji "pokret". Masovnost, treba priznati, još nismo uspeli da ostvarimo u onoj meri u kojoj bismo želeli, pošto nailazimo na razne prepreke, relativno veliku medijsku blokadu, sa časnim izuzecima, a razne podmetačine dolaze pre svega od mađarskih stranaka koje se očigledno plaše konkurencije, i tu pre svega mislim na stranku koja sebe karakteriše kao najveću među mađarskim strankama, a zapravo je najveća i najmonstruoznija samo u finansijskom pogledu.

Naravno, ne predajemo se i nastojaćemo da privučemo što veći broj građana. Imamo dovoljno vremena da ojačamo, novi smo, sveži, puni mladih članova, među kojima sam ja jedan od najstarijih, gotovo veteran. Imamo jednog pokrajinskog poslanika koji je napustio Agoštonovu stranku i jedan je od osnivača PMN.

Darko: U kojim sredinama je najjača podrška?

Zoran: Na izborima za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine smo postigli približno slične rezultate u gotovo svim gradovima severne Bačke, solidan uspeh i u banatskim selima gde žive Mađari. Želimo da uključijmo što više intelektualaca u pokret, ima ih mnogo koji dele naše stavove, ali se plaše javnog istupanja, možda iz egzistencijalnih razloga.

Darko: A pokret 64 županije? Laici bi rekli da ste bliski ili da sarađujete. Odnosno, prati vas etiketa da ste desničari, nacionalisti.

Zoran: O nama se govorilo da iza nas stoji "Omladinski pokret 64 županije", i to naravno nije tačno, uz napomenu da i u našim redovima možda ima onih koji su bili članovi tog pokreta, ali ne u većoj meri nego što je to slučaj sa svim ostalim vojvođanskim mađarskim strankama. Ovde je važno istaći da je pokret 64 županije imao kontakte sa SVM u početku svog rada, tačno znam sa kojim ljudima, imam o tome i materijalne dokaze, ali dogovor na kraju nije postignut. Zatim je pokret 64 županije učestvovao u predizbornim aktivnostima kao partner svim ostalim mađarskim strankama, kod svakih izbora je menjao partnera, bio je partner i DSVM (Agoštonova), za to postoje materijalni dokazi, ostalo je na predizbornim plakatima, i može se reći da je bio bliži ostalim strankama nego nama.

Ali, što se Jobbika tiče, da, sa strankom Jobbik imamo kontakt, to je činjenica, to nismo ni krili, to je treća po snazi parlamentarna stranka u Mađarskoj, sa tri člana u evropskom parlamentu. Jobbik je pregovarao i sa drugim vojvođanskim madjarskim strankama koje to nisu obelodanile. Mi radimo transparentno i, zašto to ne bismo obelodanili, želimo kontakte i sa drugim strankama u Mađarskoj (osim madjarske socijalističke partije). Jobbik je bio najzainteresovaniji da sarađuje, pre svega zato što su to mladi ljudi, a to što su satanizovani u Mađarskoj i drugim zemljama, za to me baš briga. Iako nas finansijski ne podržavaju, lepa reč, dobar savet i dobre namere nemaju cenu.

Darko: To su, recimo, stranke hrišćansko-tradicionalističke opcije. Konzervativci.

Zoran: Da, sličnost je u tome, to su konzervativne hrišćanske stranke. Pokret mađarske nade je nešto heterogeniji, pošto u našim redovima ima i ljudi koji su nešto manje konzervativni, tu i tamo imaju i neke blago liberalnije stavove, nije ništa crno-belo među nama, ima ljudi različitog mentaliteta, temperamenta, ali ono što nas povezuje jeste želja da doprinesemo opstanku i boljem životu Mađara u Vojvodini, da na markantniji način obeležavamo mađarske tradicije i ujedno smatramo da je to, možda će nekom zvučati čudno, zapravo najbolji način da popravimo kvalitet zajedničkog života ili suživota sa drugim narodima i nacionalnostima na ovom prostoru. Smatramo da se u neoliberalnom i globalnom svetu u priličnoj meri gubi nacionalni identitet i duša naroda i da iza maske multikulturalnosti nema pravih vrednosti. Ukratko - protiv smo potrošačkog mentaliteta.

Kamp tolerancije u Bačkoj Topoli ne doprinosi nikakvoj toleranciji, to je bačen novac, istrgnut iz džepova poreskih obveznika. Kada bi se taj novac potrošio na besplatne kurseve srpskog i mađarskog jezika, naravno neobavezne, mogućnost učenja jezika više bi doprinela toleranciji.
Može i hrvatski i bunjevački, dodajem, da se drugi ne uvrede. Što bolje savladamo jezik našeg komšije, bolje ćemo upoznati njegovu kulturu, način razmišljanja i dušu. Inače, pokretanje tih kurseva predviđeno je i našim programom.

Primera radi, u Finskoj živi 6% Šveđana, ali su Finci, da bi komunikacija i odnosi sa Švedskom manjinom bili bolji, odlučili da nauče Švedski jezik. Moram istaći da u našim redovima, ma koliko to čudno zvučalo, ima Srba, ima ljudi iz mešovitih brakova, i "Mađarska nada" je nada i za druge, jer ako se Mađari budu bolje osećali, bolje će biti i svim ostalima. Isto, naravno, važi i u obrnutom pravcu.

Darko: Dobro, ali kako uskladiti tradicije i istorije, nešto što je jednom narodu bila pobeda, drugom je poraz. Sad se sve to tu prepliće...

Zoran: Mora srpski narod da prihvati činjenicu da u ovdašnjim Mađarima živi tzv. "trijanonska trauma", i da se ona ne može sasvim izbrisati. Mi duboko saosećamo sa srpkim narodom zbog problema na Kosovu, ne očekujemo isto saosećanje sa njihove strane, ali bi bilo dobro ako bi oni imali bar malo razumevanja prema trijanonskoj traumi. To ne znači da mi imamo neke revizionističke stavove i želje, ali taj deo bolne istorije Mađara sigurno ostavlja traga.

Darko: Kako ublažiti taj bol?

Zoran: Mogao bi se ublažiti čvrstom i širom autonomijom Mađara, pogotovo u onim sredinama u kojima su Mađari u većini. Ne mislim da je ovo što sam rekao puno radikalnije, odn. stoji to i u programima drugih stranaka koje ovde deluju. Razlika je što mi i mislimo to, i što ćemo se za to zaista i zalagati, pre svega zakonskim sredstvima, dok druge mađarske stranke autonomiju izvlače iz rukava kao adut pred izbore, odn. samo kada im je to politički korisno, kada im zatrebaju glasovi ovdašnjih Mađara. Tako smo imali situaciju da je pre jednih izbora, u jednom delu Subotice, jedan funkcioner jedne mađarske stranke izjavio da ovdašnji Mađari uživaju sva prava, da je sve idilično i idealno, a u drugom delu grada drugi funkcioner iste te stranke govorio o potrebi hitnog uvođenja teritorijalne autononije.

Takva nedoslednost i beksičmenjaštvo je u slučaju Pokreta madjarske nade isključeno.

Želim da istaknem da je naša borba za što je moguće širu autonomiju planirana na duži period. Svesni smo da to ne može preko noći, svesni smo i straha i podozrenja i dilema sprskog naroda u tom pogledu, pogotovu sad kada je kosovska situacija tako složena. Naši potezi usmereni ka ostvarivanju šire autonomije uvek će biti praćeni dijalogom sa većinskim narodom i to je naš dugoročni cilj od koga nećemo odustati, ali uveravamo većinski narod da se ništa neće raditi na brzinu, na silu, već temeljito kroz ozbiljne argumente, kada situacija bude sazrela, te da nema ni govora o separatističkim i revizionističkim delima. Uostalom, ni zemlja matica nema takvih pretenzija, a čak i da ima, politička klima a ni vojni potencijali ne bi bili dovoljni da se bilo šta slično pokrene i dogodi.

Darko: Kako bi izgledala vaša borba za autonomiju?

Zoran: U borbu za autonomiju bismo želeli da uključimo istoričare i pravnike, svesni da to ne može preko noći, a dok se to ne ostvari, mi želimo polako da uvodimo elemente autonomije, npr. kroz pomenute kurseve mađarskog jezika. Recimo, u Kataloniji je nezamislivo da Španci ne govore katalonski jezik. Verujemo da bi za učenje jezika sredine i u našem kraju interesovanje raslo, jer to je ujedno i šansa da ljudi dobiju posao, svako bi profitirao zbog toga i to bi bilo bolje od raznih kupova i kampova tolerancije i ostalih kvazi - tolerantnih manifestacija koje su u službi propagande političkih stranaka.

Darko: Sećam se, kada je moj prijatelj iz Beča poželeo da nauči srpski jezik, baš sam se namučio dok nisam našao neku skriptu za učenje srpskog. Nešto iz sedamdesetih godina. Bilo je zaista teško naći literaturu za učenje srpskog.

Zoran: Ja sam član Odbora za upotrebu jezika Nacionalnog saveta Mađara, pokrenuo sam inicijativu da Mađari bolje nauče srpski jezik, jer je nedopustivo da Mađari, makar bili, recimo, iz Čantavira, ne govore dobro srpski jezik. Treba dobro da ga nauče, ali isto tako treba i Srbima omogućiti o navesti ih da nauče mađarski jezik.

Darko: Da li su Mađari u Subotici većina ili manjina?

Zoran: Etnička struktura stanovništva je u velikoj meri poremećena. Ne znam da li su moji podaci tačni, ali '89. je u Subotici živelo 11 hiljada Srba, a sada približno 35 hiljada, izvinjavam se ako podaci nisu skroz precizni, ali uglavnom to je to. Mađara ima 59 hiljada, prema popisu od pre 10 godina, ali strepimo da će ih biti manje za više hiljada. Naša stranka će da pozove Mađare da se hrabro izjašnjavaju kao Mađari. Etnička struktura se menja, osećam tu opasnost, i to nije uopšte prijatno. Za promenu etničke strukture ne krivimo Srbe koji su došli u Suboticu. Veliku krivicu i odgovornost što je Subotica morala da snosi toliki teret pridošlih lica  snose i gradonačelnici madjarske stranke koja sebe smatra najvećom, a koji su bili na vlasti 20 godina. Ne pamtimo da su nešto preduzeli da se to ne desi, da su skretali pažnju na taj problem, u svakom slučaju, nisu bili dovoljno efikasni. Nije problem što je Subotica primila određeni broj tih lica, ali zašto baš toliko. Ili, ako nisu mogli to da spreče, zašto nisu podneli ostavku ili ličnim činom pokušali to da ublaže.

Darko: Ja se sećam da je Kasa uvek rado kukao zbog narušavanja etničke strukture, ali mislim da nisu problem izbelgice, nego je jednostavno nestanak Jugoslovena dramatično povećao srpski nacionalni korpus. Međutim, što se tiče zadnjih izbora, mislim da je jednostavno SVM dosadio Mađarima koji su iz inata glasali za DS (i vice versa). Otud, rekao bih, gubitak te mađarske većine u posledjnoj podeli glasova lokalnim vlastima.

Zoran: Činjenica da je relativno veliki broj Mađara glasao za DS i njene srpske satelitske stranke isto govori za sebe. Poverenje je izgubljeno u stranku koja sebe naziva najvećom, koja ne može da dobije više od 22-23% glasova kompletnog madjarskog stanovništva, a nastupa i govori u ime svih Mađara. Jeste da je to princip demokratije, ali ja na njihovom mestu ne bih bio ponosan na takav rezultat, pre svega zbog tolike finansijske pomoći koju dobijaju kako iz Mađarske, tako i od beogradskih vlasti.

Za sada nemamo moć da dopremo do svih Mađara, ali radimo na tome. Imamo energiju, mladost i iskrenu želju. Ako to ne bude dovoljno, ako ovdašnji Mađari procene da im to nije potrebno, mi ćemo znati da izvučemo zaključak, za razliku od drugih.

Darko: Da li se sprema neki mađarski front, neki mađarski DOS, koji bi se suprotstavio SVM?

Zoran: Rac Szabó László je pokrenuo inicijativu za stvaranje objedinjenog mađarskog fronta. Pozvao je sve mađarske stranke, koje su se odazvale, osim SVM-a. Pregovori su u toku, biće nastavljeni kroz mesec dana. Naša stranka želi samostalno da izađe na izbore, ali videćemo, još ima vremena da se postigne neki dogovor o saradnji. Reč koalicija ne želim da pominjem, jer ne verujem da će doći do formiranja predizbornog saveza, ali da sačekamo i vidimo.

Darko: Da li možeš da prognoziraš rezultate narednih izbora?

Zoran: Smatram da će DS izgubiti mnogo glasova, ali im je koalicioni potencijal takav da će najverovatnije opstati na vlasti. Mi ne možemo da se radujemo (ni) toj opciji. Bilo kako bilo, verujemo da  je Pokret madjarske nade jedina sveža i originalna pojava na političkoj sceni u Vojvodini.

Darko: Šta treba raditi u Subotici?

Zoran: Što se tiče Subotice, Pokret madjarske nade ima vrlo konkretne ideje kako rešiti probleme svih građana na relativno jeftin i efikasan način. Naravno, nemamo čarobni štapić, ali, recimo, što se javne bezbednosti tiče, imamo kontakt sa civilnom stražom u mađarskoj koja je od svog osnivanja (negde s početka 90-ih) smanjila stopu kriminala za oko 35%.

Subotica već odavno nije oaza mira, to svako zna, ne možemo direktno okriviti policiju, pošto ne znamo kakvim kapacitetima raspolažu, ali je činjenica da se po predgrađima dešavaju zločini, činjenica je da ni centar grada nije bezbedan, i ne radi se samo o težim krivičnim delima, radi se i o narušavanju imidža, izgleda grada, radi se o grafitima šovinističkog sadržaja, navijački grafiti svima bodu oči, i prosto nam je nepojmljivo da autore tih grafita policija ne goni. Tu bi civilna straža odigrala ključnu ulogu. Neshvatljivo nam je da bista Kostolanji Dežea, jednog od simbola Subotice, može biti išarana šovinističkim grafitima u subotu posle ponoći, u noći kada je najkritičnije doba u toku nedelje, kad ima najviše nemilih događaja, i neshvaltjivo je da tada nema policije u centru grada. Ako ih nema u centru, onda ih nema ni u predgrađu, i eto šanse za civilnu stražu. Uvođenje straže, po nama, ali neka to pravnici presude, nije protivustavno, ne stoji nigde da je civilna straža zabranjena. Na primer, poljočuvarska služba isto je uvedena na mnogim mestima i funkcioniše efikasno. Tu bi se mnogo toga moglo učiniti, mogli bi se sprečiti mnogi nemili događaji.

Darko: Dobro, vlast je predstavljala nekakvu komunalnu policiju, šili su im nekakve uniforme i bedževe, prikazivali ih na trgu još pre dve-tri godine, i, ponovo, u drugim uniformama, sad nedavno. Dvaput su ih postrojili na Trgu, za tri godine, možda je to taj odgovor vlasti na kriminal?

Zoran: Komunalna policija nije isto što i civilna straža. Ona ima ingerencije samo u vezi čistoće grada, npr. mogu kažnjavati obične građane kad pogrešno parkiraju bicikl ili bace papirić. Biće ih tuce na čitav grad i neće ništa moći raditi osim naplaćivanja još kazni za osiromašene građane.

Mi imamo kontakte sa civilnom stražom, predstavili smo članove civilne straže iz Mađarske, predstavili pravnu pozadinu, funkcionisanje, imali smo dvojezičnu konferenciju za štampu, lično smo ubeđeni da će biti uvedena, ali nije svejedno da li kroz pola godine ili kroz pet godina, tek kada to bude odgovaralo nečijem političkom interesu.

Evo vam primer: Kod sitnih krađa policija uopšte ne izlazi na lice mesta, bez obzira ko su počinioci, a civilna straža bi izlazila.

Darko: Kako sada živimo demokratski konsenzus stremljenja EU bez ikakve alternative, moram uvek da pitam za stavove prema EU. Za ili protiv?

Zoran: Za ili protiv Evropske unije, to u našem programu nije precizirano. Deo članstva je za, deo je evroskeptičan, a nama je bitno da Madjari, ali i ostali narodi s njima žive što bolje, makar to bilo u EU. Konkretnije, ne smatramo da je ulazak Srbije u EU najvažnija stvar za ovdašnje Mađare, ali nismo ni protiv.

Darko: Dalje me interesuju stavovi o ekonomiji.

Zoran: Ja nisam ekspert za ekonomiju, ali naš osnovni ekonomski koncept je regionalizacija i jačanje odnosa sa zemljom maticom. Uostalom, neka ljudi pročitaju naš program - www.mrm.rs (iliwww.mrm.rs/saoptenja-srb, na srpskom). Mi smo poštena i otvorena stranka koja nije u raljama korupcije, siguran sam da bi pod našim vođstvom investitori hrabrije ulagali u Suboticu i Vojvodinu, pre svega zbog naše moralne čistote i nekorumpiranosti. Imamo mlade ljude koji su ekonomisti, koji imaju svoje ideje, koje će predložiti i nadam se ostvariti.

Darko: A socijala? Mnogi je i dalje rado odvajaju od ekonomije.

Zoran: To je katastrofa! Tu je vlast ispoljila punu neosetljivost u prethodnom periodu. To je užas, bilo bi smešno da nije tragično na šta se sve bacaju pare. Plašim se da ćemo doći u situaciju da će zgrada pozorišta možda postati jedna velika narodna kuhinja. Zapravo, ne bi bilo blesavo da u toj zgradi nađu mesto narodna kuhinja, ombudsman, rukovodstvo civilne straže i kabinet za učenje srpskog i madjarskog jezika. Tako bi bilo više koristi nego što će ovako na kraju to ispasti banka ili neki šoiping centar ili nešto slično.

Osim toga, moja želja i naša želja je da Subotica više ne bude poznata po tome što je grad festivala. Nismo mi protiv festivala, ako od njih ima finansijskih koristi, ali ne baš, koliko ih ima, 18 ili koliko ih ima?

Darko: Nemam pojma. Tu svaka partija ima bar nekoliko budžetskih festivalskih obrta, treba mnogo novca da se posete svi ti festivali, a ja toliko para nemam.

Zoran: Subotica ne treba da bude grad festivala, nego da bude grad socijalne brige o građanima. Evo šta bismo vrlo rado uradili, mi bismo primali građane, želeli bismo da imamo još sveobuhvatniju sliku o svim pojedinačnim probelmima u Subotici, jer proseci i statistike ne obezbeđuju pravu sliku. Nas interesuje prava situacija, koliko ljudi zaista radi, koliko ne, koliko ih prima platu a koliko ne, i naša želja je da primamo ljude, mada je to dužnost vlasti. Zašto se ne bave pitanjima građana? Ima ih samo kada su veće priče, kada se pojavljuju kao neki spasiooci, ali toliko ljudskih života se raspada, toliko kreativnih i vrednih ljudi propada pred našim očima svaki dan, to je grozno.

Darko: Šta je sa bratstvom Subotice i Segedina? Mi, odnosno naši gradovi su u nekom bratstvu, ne?

Zoran: Subotica i Segedin postali su bratski gradovi, ali za mene lično je to obična farsa, i moram da istaknem da je PMN posle osnivanja otišao u javno preduzeće "Subotica-trans", gde smo lepo dočekani, i gde smo vodili razgovor o nedostatku autobuske linije Subotica-Segedin. Pa to je besmislica, nezadovoljavajući prevoz, niko ne može normalno da putuje. Ajde da se, za početak, uvede neka staiblna linija koja bi saobraćala izmedju ta dva grada. Onda nam je rečeno da je potreban međudržavni sporazum da bi se takva linija uvela. Mi smo rekli "u redu, nadamo se da će nakon vizne liberalizacije taj problem biti prevaziđen". Eto, dočekasmo i viznu liberalizaciju, dočekaćemo i dvojno državljanstvo, međutim, situacija je još gora, pošto poslednji autobus iz Segedina za Suboticu saobraća u 12.30 (u podne), i posle toga ne možeš da se vratiš. Šinobusi su praktično ukinuti. Za naše odbornike, koji i na toalet idu kolima, ovo sigurno nije problem, ali za prosečne građane jeste. Mi ćemo krajem oktobra imati više stotina potpisa učenika koji se školuju ili studiraju u Segedinu, a kojima je ovo veliki problem. Bar da se uvede autobus do horgoške granice, pošto na mađarskoj strani  postoji autobus do prelaza Roszke, ali sa ove strane nema nikakav autobus. Makar da ih dočeka autobus kod Horgoša. Bilo bi više nego celishodno da se uvedu bar dve normalne linije. Gde je tu negovanje kulturnih veza? Znamo da postoji npr. nacionalni park "Ópusztaszer", park od izuzetnog značaja, ima puno toga da se vidi u Segedinu, ima i u Subotici da se vidi to što još nije porušeno i razoreno, pa čak i ako je poptuno razore, mogu ljudi da dođu i da vide ruševine. Važno je uspostaviti promet građana. Ako tako jednu banalnu stvar ne mogu da reše, kako se može očekivati više?

Znamo jedino, kada su učvrstili veze bratskih gradova, kada su odbornici boravili u Segedinu, znamo da su posetili zoološki vrt. Da li im je tamo ponestalo inspiracije - ne znam, ali ništa se nije desilo. Moram da naglasim, došlo je do značajne promene u sastavu madjarskog parlamenta, ali je Segedin jedini grad u kom je isti gradonačelnik - socijalista Laslo Botka, tako da političke smene u ovom slučaju nisu opravdanje za subotičko rukovodstvo

Mi ćemo zamoliti i Jobbik, a možda druge stranke da posreduju kod uvođenja normalnih autobuskih lonija, jer se urušavaju veze, i ono malo autobusa je ukinuto između dva grada. To otežava i rodbinske i prijateljske veze.

Darko: Kao urednik Képes Ifjúsága sarađivao si sa mnogim umetnicima iz Subotice. Ovako lično, baš me interesuje, koga bi istakao?

Zoran: Damira Pavića Septika. On je zaista autentičan.

::

(foto: Nino) - Subotica.info

Megosztás
You are here Srpski sadržaj Ima li nade za Мađare?